Na današnji dan, 12. avgusta, 1978. godine Japan i Kina sklopili su sporazum o miru i prijateljstvu koji je konačno normalizovao odnose dugogodišnjih neprijatelja. U Los Anđelesu su istog dana, ali 1984. završene 23. olimpijske igre po redu, na kojima je (među 140 zemalja) tadašnja reprezentacija Jugoslavije osvojila (čak) sedam zlatnih medalja, četiri srebrne i sedam bronzanih (ovo je jedan od onih momenata na koje ću zauvijek biti ponosna).

Ako zakoračimo u, recimo, muzičku istoriju, jako je bitno da znate da je na ovaj dan, 1997. godine, bend Fleetwood Mac (iskreno se nadam da znaš o kome se radi, ako ne – brzo na YouTube/Spotify/Deezer) održao MTV koncert koji je poseban po mnogo čemu (ozbiljna sam – slušaj Fleetwood Mac), ali najviše zbog toga što je to prvi put od 1982. godine da se svih pet članova našlo zajedno na sceni (onaj gif iz filma “Interstellar” kad Metju Mekonahi plače bi ovdje bio idealan s obzirom na to da sam se naježila samo kucajući ovo). 

Da vidimo, šta još… 1990. godine (takođe na ovaj dan!) na farmi u Južnoj Dakoti pronađeni su ostaci Tiranosaurus Reksa koji je do današnjeg dana najkompletniji fosil Tiranosaurusa, nosi ime “Sju” po paleontologu koji ga je našao (Sju Hendrikson) i možeš ga vidjeti izloženog u muzeju Field Museum of Natural History u Čikagu (ja još uvijek nisam, ali nadam se da ću imati priliku). 

Ali, ti se sad pitaš šta je od svega ovoga današnja tema?

Pa, na današnji dan se desilo još nešto. Naime 12. avgusta, 1981. godine IBM je svijetu predstavio (i pustio u prodaju) Model 5150, prvi personalni računar (PC). 

Šta znamo o karakteristikama Modela 5150? 

Model 5150 je karakterisao Intelov procesor 8088 takta 4,77 MHz, 16 KB memorije i monohromatski monitor od 12 inča. IBM PC je u to vrijeme bio najmanji i najjeftiniji računar koji je kompanija do tada predstavila, a postao je osnova za dalji razvoj personalnih računara.

Kom­pju­ter ni­je imao hard disk. Iz nje­ga se ni­šta ni­je mo­glo spa­si­ti. Imao je ne­ku ru­di­men­tar­nu ver­zi­ju Wor­da – EasyWri­ter, te Vi­si­Calc, što bi u da­na­šnje vri­je­me bio Ex­cel. Da­to­te­ke su se spa­sa­va­le na flo­pi di­sko­vima ve­li­či­ne 5,25 in­ča. Od rad­ne me­mo­ri­je imao je ukup­no 16Kb. Da­na­šnji pro­sječ­ni ra­ču­na­ri ima­ju 500.000 pu­ta vi­še me­mo­ri­je.

Ali, čak i takav, kad je IBM iz­ba­cio 5150, ob­li­kom ko­ji da­nas sma­tra­mo sa­svim nor­mal­nim (cen­tral­na je­di­ni­ca, ta­sta­tu­ra i ma­li mo­ni­tor), to je bio ogro­man ko­rak na­pri­jed!

“Zašto bi, pobogu, iko želio kompjuter u kući?”

Da­nas, bez ra­ču­na­ra (i telefona) ne mo­že­mo za­mi­sli­ti ama baš ni­je­dan je­di­ni aspekt na­ših ži­vo­ta. Zato je čitava ova priča još zanimljivija. Ono što je najviše šokantno jeste da su šefovi IBM-a, u to vrijeme, ideju ličnog kompjutera smatrali – pazite sad – potpuno besmislenom. 

Ta­da­šnji me­na­džer si­ste­ma IBM-a Vi­ljem Lav pred­lo­žio je ide­ju iz­vr­šnom di­rek­to­ru Fren­ku Ke­ri­ju, a nje­go­va re­ak­ci­ja je bi­la: “Za­što bi, po­bo­gu, iko že­lio kom­pju­ter u ku­ći?”

Važno je napomenuti da su tada računari korišteni samo za posao i ozbiljne računice, a izgledali su…pa, ne znam jeste li ikad vidjeli one stare slike gdje računar (zajedno sa svim komponentama) zauzima čitav zid? E pa, to su bili računari pa, iako zamjeramo Frenku Keriju što nije imao viziju Viljema Lava, nije baš i da ne shvatamo reakciju. 

Ali, isto tako je bitno i napomenuti da su i pr­vi mo­bil­ni te­le­fo­ni, ko­je je Mo­to­ro­la po­če­la pro­iz­vo­di­ti nekoliko go­di­na ra­ni­je, bi­li su­o­če­ni sa istom, ako ne i ve­ćom do­zom skep­ti­ci­zma.

Pa kako je došlo zapravo do ideje za personalni računar?

Odgovor je, kratak, jasan i potpuno očekivan i glasi – konkurencija. 

Kako je uveliko kaskao za konkurencijom, IBM je htio da uradi nešto što nikome dosad nije palo na pamet: da napravi PC od komponenata dostupnih na tržištu. I tako je rođena ideja današnjih desktop računara, a sve ostalo je istorija. Otvorena arhitektura u kojoj ste komponente mogli da mijenjate ukoliko želite bolje performanse nije počela sa Amiga, Commodore ili Apple računarima, nego sa IBM personalnim kompjuterom Model 5150.

Prvi PC napravilo je 12 ljudi koje je IBM okupio specijalno za tu priliku, a projektom je rukovodio Don Estridž. Počeli su da rade u septembru 1980. što nije nevažno, jer im je zadat rok od godinu dana da naprave mašinu koja će biti konkurentna tada tek promovisanom čudu Apple II. Momci su ocijenili da nemaju vremena za “crtanje od nule” već su se razletjeli po Americi da pronađu dijelove koje bi mogli da uklope u funkcionalnu cjelinu. Od Intela, kompanije koja se tada bavila proizvodnjom kompjuterske memorije, potražili su procesor. Od momka koji je tada držao malu firmu Microsoft (jeste, u pitanju je Bil Gejts, i jeste – smiješno je) tražili su operativni sistem. Na kraju su uspjeli da sklope sve u prilično dobar paketić.

Don Estridž je, nažalost, poginuo u avionskoj nesreći na aerodromu u Dalasu 1985. godine i nije doživio da vidi stvarne razmjere upotrebe računara koji je osmislio sa saradnicima. To, ipak, ne znači da je bio nesvjestan značaja svog proizvoda. 

Kada je PC promovisan, menadžeri IBM-a najavili su da planiraju prodaju četvrt miliona ovih računara u narednih pet godina. Gledajući na to danas, ne možemo da se ne nasmijemo kad znamo da je toliko prodato samo u prvih mjesec dana. 🙂 

Voli svoj računar

Dakle, tvoj stoni, prenosni ili već kakav drugar u obliku u kome ga koristiš danas (iako je dosta toga izmijenjeno i, na sreću svih nas, i unaprijeđeno) puni danas 41 godinu tako da, budi nježan/na prema njemu. Dobre su šanse da će u istoriji da bude upamćen tek kao korisna sprava u eri mobilnih telefona. 

Za kraj, ostavljam ti IBM reklamu sa Čarlijem Čaplinom (u pitanju je zapravo Bili Skuder) iz 1984. godine zahvaljujući kojoj su, za prava da koriste njegov lik u reklami, Čaplinovi naslednici dobili čak 25 miliona.